Nikšićanin Fi­lip Vi­lo­ti­je­vić (28) ubi­jen je prek­si­noć na Pa­li­ću. On je bio u auto­mo­bi­lu sa još jed­nom oso­bom ka­da je na njih is­pa­ljen ra­fal. Vi­lo­ti­je­vić je ubi­jen na li­cu me­sta, dok je nje­gov sa­put­nik A.K (25) te­ško ra­njen. Vi­lo­ti­je­vi­će­vo ti­je­lo, ka­ko pre­no­se be­o­grad­ski me­di­ji, na­đe­no je u je­ze­ru.
Fi­lip Vi­lo­ti­je­vić je sin Ki­ću­na Vi­lo­ti­je­vi­ća, ko­ji je 1999. go­di­ne ubi­jen u No­vom Sa­du, a ko­ji je va­žio za jed­nog od že­sto­kih mo­ma­ka.
Dva mla­di­ća na ko­je je pu­ca­no bi­li su u autu BMV X6 bi­je­le bo­je, ko­ji je iz­re­še­tan, a ka­da je do­šla po­li­ci­ja, bio je dopo­la u vo­di. Ka­ko „Blic” ne­zva­nič­no sa­zna­je, Fi­lip je iza­šao iz ko­la na­kon što je iz­re­še­tan i upao je u je­ze­ro, gdje je i pro­na­đe­no nje­go­vo ti­je­lo. Nje­gov sa­put­nik A.K. pri­mljen je u bol­ni­cu sa pro­strel­nim ra­na­ma nad­lak­ti­ce i bu­ti­ne, a na sop­stve­ni za­htjev je pu­šten ku­ći.
Ka­ko pre­no­se srp­ski me­di­ji, Fi­lip Vi­lo­ti­je­vić je bio u eki­pi sa ne­dav­no ubi­je­nim Alek­san­drom Ro­ga­no­vi­ćem. Obo­ji­ca su se ba­vi­li tr­go­vi­nom nar­ko­ti­ci­ma na pod­ruč­ju No­vog Sa­da i oko­li­ne. Po­li­ci­ja je sa­op­šti­la da je jed­na oso­ba pre­mi­nu­la u na­pa­du iz va­tre­nog oruž­ja ko­ji se do­go­dio u Su­bo­ti­ci.
–Na­pad se do­go­dio oko 23 sa­ta na pod­ruč­ju Alek­san­dro­vih sa­la­ša. Pri­pad­ni­ci Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va u Su­bo­ti­ci in­ten­ziv­no ra­de na ra­svje­tlja­va­nju kri­vič­nog dje­la te­ško ubi­stvo – na­vo­di se u sa­op­šte­nju po­li­ci­je.
Ape­la­ci­o­ni sud u Be­o­gra­du je pri­je mje­sec da­na pra­vo­sna­žno osu­dio Vi­lo­ti­je­vi­ća na dvi­je i po go­di­ne za­tvo­ra, dok je nje­go­vom su­gra­đa­ni­nu Vu­ka­ši­nu Cmi­lja­ni­ću (23) uki­nuo pre­su­du od de­vet go­di­na za­tvo­ra zbog puc­nja­ve to­kom ko­je je za­lu­ta­li me­tak usmr­tio Ta­ma­ru Ra­du­lo­vić (29) u klu­bu „Džast va­ni­la” na Adi Ci­gan­li­ji 2011. go­di­ne.
Vi­lo­ti­je­vić je osu­đen zbog iza­zi­va­nja op­šte opa­sno­sti jer je tom pri­li­kom is­pa­lio je­dan hi­tac iz pi­što­lja u pod. Ta puc­nja­va je bi­la na­sta­vak ob­ra­ču­na iz­me­đu dvi­je kri­mi­nal­ne gru­pe iz No­vog Sa­da.
Vi­lo­ti­je­vić je bio „sta­ri zna­nac” no­vo­sad­ske po­li­ci­je zbog raz­li­či­tih kri­vič­nih dje­la u ko­ja je bio umi­je­šan, ali je pri­je pre­su­de za ubi­stvo na be­o­grad­skom spla­vu osu­đen sa­mo za je­dan slu­čaj iz­nu­de, za šta je do­bio šest mje­se­ci za­tvo­ra. Svo­je­vre­me­no ga je i Vi­je­će za ma­lo­ljet­ni­ke su­da u No­vom Sa­du osu­di­lo za kri­vič­no dje­lo ubi­stva u po­ku­ša­ju i ne­do­zvo­lje­no no­še­nja oruž­ja.
Fi­lip Vi­lo­ti­je­vić je no­vo­sad­skoj jav­no­sti po­znat i kao ak­ter puc­nja­ve is­pred OŠ „Žar­ko Zre­nja­nin”. Ma­da je ta­da uhap­šen zbog sum­nje da je po­ku­šao da ubi­je Ne­ma­nju J. (18), su­di­ja ni­je do­nio osu­đu­ju­ću pre­su­du.
Fi­lip je sin Ki­ću­na Vi­lo­ti­je­vi­ća, ko­ji je va­žio za jed­nog od vo­đa cr­no­gor­skog kri­mi­nal­nog kla­na u No­vom Sa­du, a nji­ho­va po­ro­di­ca bi­la je u su­ko­bu sa nik­šić­kom fa­mi­li­jom Ra­du­lo­vić od 80-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.
Sve je po­če­lo 4. ok­to­bra 1986. go­di­ne ob­ra­ču­nom kod ho­te­la „Ono­gošt” u cen­tru Nik­ši­ća, ka­da su se na se­ma­fo­ru za­u­sta­vi­la tri vo­zi­la – „fi­ća” i „la­da” u jed­noj ko­lo­vo­znoj tra­ci, a „za­sta­va 128” u dru­goj. Iz „la­de” je ne­ko pu­cao ka „za­sta­vi”, a hi­tac je smrt­no po­go­dio Zo­ra­na-Tri­ša Vi­lo­ti­je­vi­ća, stri­ca Fi­li­pa Vi­lo­ti­je­vi­ća. Ta­da je Ki­ćun Vi­lo­ti­je­vić uz­vra­tio na va­tru. Ne­što ka­sni­je, na su­đe­nju su se po­ja­vi­li svi ak­te­ri osim Ki­ću­na, ko­ji je bio u bjek­stvu.
U tom pred­me­tu sud je osu­dio bra­ću Ran­ka, Slav­ka i Mi­o­mi­ra Ra­du­lo­vi­ća na ukup­no 35 go­di­na za­tvo­ra. De­set go­di­na ka­sni­je, 22. ja­nu­a­ra 1997. go­di­ne, go­to­vo na kuć­nom pra­gu, u nik­šić­koj Uli­ci Ra­da Kne­že­vi­ća, ubi­jen je Slav­ko Ra­du­lo­vić, u ko­jeg je is­pa­lje­no naj­ma­nje 15 me­ta­ka iz auto­mat­ske pu­ške. Utvr­đe­no je da je Mi­lan Vi­lo­ti­je­vić ubio Ra­du­lo­vi­ća iz bez­ob­zir­ne osve­te.
Pre­ma op­tu­žni­ci ko­ja je ta­da po­dig­nu­ta pro­tiv nje­ga, Vi­lo­ti­je­vić je ubio Ra­du­lo­vi­ća is­pred nje­go­vog sta­na, a u to­me mu je po­mo­gao Zo­ran Ja­nju­še­vić. Ka­da je Ra­du­lo­vić ubi­jen, Ja­nju­še­vić je na đu­bri­štu sa­krio džak ko­ji mu je pre­dao Vi­lo­ti­je­vić. U nje­mu je bi­la auto­mat­ska pu­ška sa pri­gu­ši­va­čem, jak­na, džem­per, ma­skir­na ka­pa i ru­ka­vi­ce. Vr­hov­ni sud Cr­ne Go­re po­tvr­dio je 2008. go­di­ne pre­su­du Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci ko­jom je Mi­lan Vi­lo­ti­je­vić osu­đen na 20 go­di­na za­tvo­ra. Pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du je 25. apri­la 2000. go­di­ne iz­re­klo vi­je­će ko­jem je pred­sje­da­vao ta­da­šnji su­di­ja Vi­šeg su­da Ra­do­van Man­dić. On je tom pri­li­kom u obra­zlo­že­nju pre­su­de na­veo da je utvr­đe­no da je Vi­lo­ti­je­vić ubio Ra­du­lo­vi­ća iz bez­ob­zir­ne osve­te, ali ne na pod­mu­kao na­čin, ka­ko je na­ve­de­no u op­tu­žni­ci.
– Po­sto­jao je mo­tiv da ga ubi­je jer je Ra­du­lo­vić sa bra­ćom Mi­o­mi­rom i Ran­kom ubio Vi­lo­ti­je­vi­će­vog bra­ta. I po­red to­ga što su bra­ća Ran­ko, Slav­ko i Mi­o­mir Ra­du­lo­vić osu­đe­ni na za­tvor­ske ka­zne, Vi­lo­ti­je­vić je od­lu­čio da se osve­ti – ka­zao je tom pri­li­kom su­di­ja Man­dić.
Pri­li­kom od­mje­ra­va­nja ka­zne, sud je kao olak­ša­va­ju­ću okol­nost imao u vi­du da je Vi­lo­ti­je­vić otac dvo­je dje­ce, dok je kao ote­ža­va­ju­ća okol­nost uze­ta či­nje­ni­ca da je ne­ko­li­ko pu­ta osu­đi­van zbog raz­li­či­tih kri­vič­nih dje­la.D.Ž.


Sa­če­ku­ša u No­vom Sa­du

Fi­li­pov otac Ki­ćun Vi­lo­ti­je­vić ubi­jen je u no­vo­sad­skom na­se­lju Li­man u no­ći iz­me­đu 9. i 10. ju­la 1999. go­di­ne. Ne­po­zna­ti na­pa­dač pu­cao je na nje­ga iz va­tre­nog oruž­ja.


Su­đe­nja

Kri­vič­no vi­je­će Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci su­di­lo je Mi­lo­šu i Sr­đa­nu Ra­du­lo­vi­ću zbog sum­nje da su po­ku­ša­li da ubi­ju Mi­la­no­vog si­na Mar­ka Vi­lo­ti­je­vi­ća i oni su pra­vo­sna­žno osu­đe­ni. Na­kon to­ga je su­đe­no i ta­da ma­lo­ljet­nom Mar­ku Vi­lo­ti­je­vi­ću zbog po­ku­ša­ja ubi­stva Mi­lo­ša Ra­du­lo­vi­ća, ali je pra­vo­sna­žno oslo­bo­đen.


Ra­du­lo­vić u pri­tvo­ru

Ran­ko Ra­du­lo­vić je ne­dav­no uhap­šen zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­na dje­la ze­le­na­štvo i ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih na­pra­va i na­la­zi se u pri­tvo­ru. Ra­du­lo­vić je biv­ši vla­snik FK Če­lik, a ši­roj jav­no­sti po­stao je po­znat po afe­ri „Lip­ci”. Nje­go­va fir­ma „Ta­ni” bi­la je 2008. je­dan od iz­vo­đa­ča ra­do­va na di­o­ni­ci Lip­ci – Knež Laz, ka­da su ru­ši­li br­do po­red pu­ta, a po­tom šut i ka­me­nje pro­si­pa­li u mo­re. U mo­ru je na­pra­vljen tvr­di na­sip od 6.191 kva­dra­ta. To se na­la­zi­lo po­red lo­ka­ci­je ko­ju je Ra­du­lo­vić ra­ni­je ku­pio, a gdje je na­mje­ra­vao da sa­gra­di pri­sta­ni­šte i pla­žu, kao i ho­tel, iako za sve to ni­je imao ni­jed­nu do­zvo­lu. U de­cem­bru 2009. go­di­ne Osnov­ni sud u Ko­to­ru ga je u pr­vo­ste­pe­noj pre­su­di osu­dio na tri mje­se­ca za­tvor­ske ka­zne za kri­vič­no dje­lo pro­tiv­prav­no za­u­zi­ma­nje ze­mlji­šta. Istu ka­znu ta­da je do­bio i za uni­šte­nje i ošte­će­nje pri­rod­nog do­bra u Lip­ci­ma. Zbog žal­bi i na­stav­ka po­stup­ka, do­šlo je da za­sta­re kri­vič­nog dje­la.